Опет смрт деспота Јована 0001    Разболе се деспоте Јоване 0002    У красноме месту Беркасову, 0003    Он болује и оће да умре. 0004    Књигу пише деспоте Јоване, 0005    Па дозива слугу Богосава: 0006    ”Богосаве, моја верна слуго, 0007    Носи књигу Анђелији мајки 0008    И мом брату Максиму владики! 0009    Ти не кажи Анђелији мајки 0010    Да сам се ја саде разболео, 0011    Већ ти кажи Анђелији мајки – 0012    Јова нам се на војску опраља, 0013    Неће доћи за седам година!” 0014    Ал’ беседи Анђелија мајка: 0015    ”Почекај ме мало замалено, 0016    Док умесим бијеле колаче!” 0017    Ал’ беседи Богосаве слуга: 0018    ”Ти се мани бијели колача – 0019    Књига ј’ стигла, отићи ће Јова!” 0020    А кад пошли месту Беркасову, 0021    Па су били близу Крушедола, 0022    Крушедола, равног намастира, 0023    Ал’ беседи Анђелија мајка: 0024    ”Богосаве, верна моја лсуго, 0025    Гријота је мимо цркве проћи – 0026    Да сврнемо на молитви цркви!” 0027    Кад су ушли у бијелу цркву, 0028    Службу служи Максиме владика. 0029    Кад божији закон совршили, 0030    Књигу даје слуга Богосаве, 0031    Књигу даје Максиму владики, 0032    Књигу даје кријући од мајке. 0033    Књигу гледи Максиме владика, 0034    Књигу гледи, грозне сузе рони. 0035    Њему вели Анђелија мајка: 0036    ”Не рон’ сузе, моје дете драго, 0037    Не рон’ сузе, не квари очију, 0038    Бог ће дати, доћи ће нам Јова!” 0039    Па пођоше месту Беркасову; 0040    А кад били близу Беркасова, 0041    Ал’ беседи Анђелија мајка: 0042    ”Богосаве, моја слуго верна, 0043    Та оно су двори Јованови – 0044    Што се вије барјак наопако?” 0045    ”Анђелија, моја мила мајко, 0046    Ветар душе са Врушке плнаине, 0047    Па окреће барјак наопако!” 0048    Ал’ беседи Анђелија мајка: 0049    ”Богосаве, моје дете драго, 0050    Што прид двором три сабора стоје, 0051    Три сабора, сва три гологлава?” 0052    Ал’ беседи слуга Богосаве: 0053    ”Ао старице, наша мила мајко, 0054    Јова нам се на војску оправља, 0055    Они жале свога господара!” 0056    Ал’ беседи Анђелија мајка: 0057    ”Што му коњи ходе без пајвана?” 0058    Ал’ беседи Богосаве слуга: 0059    ”Пустио и да с’ напасу траве!” 0060    Кад дођоше двору бијеломе, 0061    Мртав Јова лежао 0062    И код њега две миле сестрице, 0063    Сузе роне нуз лице бијело .